Сретење Господње (2. фебруар по старом/ 15. фебруар по новом
календару), дан у који је Карађорђе Петровић, 1804. године на збору у
Орашцу, подигао Први српски устанак, означава почетак ослобођења
српског народа од вишевековног турског ропства. Тако је, на овај
велики хришћански празник, почетком Српске револуције, започело
стварање нововековне српске државе.
Кнежевина Србија је на овај исти дан, 1835. године у Крагујевцу,
добила свој први устав, један од најнапреднијих и најслободоумнијих у
Европи тога времена – Сретењски устав.
Као Дан државности, Сретење се славило у Краљевини Срба, Хрвата и
Словенаца између два светска рата. Одлуком Народне скупштине Републике
Србије из 2001. године, враћа се обележавање овог празника, као једног
од најзначајнијих датума у историји нашег народа. Дан државности
Србије се, тако, слави од 2002. године.
Законом о државним и другим празницима Републике Србије, Дан
државности се празнује два дана. Понедељак је зато нерадни дан, а први
наставни дан након празника је уторак, 18. фебруара 2025. године.
